Zašto ratne traume isplivaju na površinu tek u starosti?
Prema sadašnjim procjenama, do pet milijuna ljudi bilo je pogođeno traumatičnim iskustvima tijekom Drugog svjetskog rata. Za današnje osobe od 70 do 85 godina, bombardiranje, izgladnjivanje, progon i protjerivanje često su bili svakodnevnica. Normalno djetinjstvo nije dolazilo u obzir. Neposredno nakon rata većina iskustava je “pometena pod tepih” jer život je morao ići dalje, a za suze nitko nije imao vremena ni razumijevanja. Uostalom, u starijoj dobi, osim obiteljskih i profesionalnih gubitaka, neurobiološki uzroci pridonose i prizivanju potisnutih sjećanja i davno izgubljenih osjećaja.
Koji su okidači i kako se ratna trauma manifestira u starijoj dobi?
Retraumatizacija je iznenadno prepoznavanje traume. Uglavnom su pogođeni oni rođeni između 1930. i 1945. Posljedice reaktivacije traume kreću se od promjena osobnosti do:
- depresija
- psihosomatski poremećaji
- poremećaji prilagodbe
- Anksiozni poremećaji (fobije, napadi panike)
- poremećaji identiteta
- Ja-sintoničko ponašanje (štedljivo, funkcionalno, altruistično)
- Djelomični ili potpuni posttraumatski stresni poremećaj
Osim normalnih procesa starenja i gubitka, i drugi čimbenici mogu biti okidači za reaktivaciju traume. Ozbiljne, neočekivane bolesti, deponiranje bombe u gradu ili vijesti o ratu i razaranju mogući su čimbenici okidača.
Mentalni i fizički simptomi
Simptomi koji upućuju na ratnu traumu mogu biti različiti i ne mogu se uvijek jasno razlikovati. Na prvi pogled često postoje proizvoljne, neočekivane ili ponavljajuće radnje ili ponašanja koja neznanju nemaju smisla i netočno su klasificirana:
- Žene dodir smatraju izuzetno stresnim ili čak nerazumnim
- Hrana se gomila na veliko
- potpuno spakiran kovčeg uvijek je spreman pri ruci
- Strah od buke zrakoplova, novogodišnje i druge buke
Nadalje, mogu se pojaviti tjelesne tegobe koje se ne mogu razjasniti jasnom dijagnozom. Ako se sljedeći tjelesni simptomi češće uočavaju kod srodnika, poželjno je obavijestiti obiteljskog liječnika o tim akutnim simptomima i mogućim traumatskim iskustvima:
- vrtoglavica
- iznenadni otkucaji srca
- valovi vrućine i hladnoće
Kako se ja, kao obiteljski njegovatelj, mogu najbolje nositi s ovom situacijom?
Budući da ne postoje dva ista slučaja skrbi, ne postoji jedinstveno rješenje. Ovisno o težini fizičkih i mentalnih sila, opseg simptoma može varirati. U osnovi, važno je da njegovatelji pokažu puno razumijevanja i razviju određenu osjetljivost prema ponašanju srodnika o kojima se skrbi. Ljudi vrlo različito reagiraju na pojavu traume. Neki pričaju o svojim iskustvima, dijele i zahvalni su na otvorenom uhu, drugi radije zatvaraju um i s rezervom pričaju mlađoj generaciji što se davno dogodilo.
“Gospođa M. već dva mjeseca brine o vašoj majci u vlastitom domu. Uz isprva samo fizičke poteškoće, sve je više situacija koje gospođa M. ne zna klasificirati. Nemir, iznenadno lupanje srca i osjećaj hladnoće, o čemu vaša majka stalno izvještava, čine gđu M. vrlo zabrinutom.”
Holen Sie sich Hilfe, sobald Sie das Gefühl haben, an Ihre Grenzen zu stoßen! Diese Hilfestellung kann in unterschiedlicher Form geschehen, sowohl in finanzieller, als auch unterstützender Hinsicht:
- Beratungsstelle aufsuchen (Pflegestützpunkte finden Sie unter https://bdb.zqp.de/#/home)
- finanzielle Hilfen bei der Krankenkasse, der Pflegekasse oder beim Sozialamt beantragen
- Pflegezeit beim Arbeitgeber beantragen (maximal sechs Monate)
- Familienpflegezeit baut darauf auf (Reduzierung der Arbeitszeit für maximal zwei Jahre)
- Nutzung kostenloser Pflegeschulungen für Angehörige
- zur Unterstützung kann ein bis mehrmals täglich eine Pflegefachkraft entlasten
- Kurzzeitpflege und Verhinderungspflege in Anspruch nehmen
- zum Erfahrungsaustausch Selbsthilfegruppen für Angehörige aufsuchen
Od početka 2016. rođaci koji se brinu o njima imaju pravo na osobno savjetovanje o slučaju i savjetovanje o skrbi iz fonda za osiguranje za dugotrajnu njegu. Nacionalnoj bazi podataka centara za njegu i njihovim adresama može se pristupiti online na https://bdb.zqp.de/#/home. Lokalni savjetodavni centri također mogu istaknuti dobre ponude podrške i pomoći u rješavanju problema. Na pravna pitanja o fondu za dugotrajnu njegu možete odgovoriti pozivom na dežurni telefon Federalnog ministarstva zdravstva 030/3406066-02.
